Naša poznata zagorska spisateljica Nevenka Gregurić je kao djevojčica jako puno slušala svoju baku Milicu i zahvaljujući njoj naučila puno poučnih priča, koje je i zabilježila u knjizi “Babičine priče”. Upravo na današnji važan vinogradarski blagdan, ispričala nam je jednu vezanu uz trsje i vinare.
„Naime, nekad nije imala svaka „žuška” trsje, nek su to imeli same pravi gazde, a pravi vam gazde nek fulaju u odgoju svoje dece. Taj jedan vinar imel je pet sinova, a i oni i njegove žene bili su lijeni i nisu hteli delati. No, stari je vinar mučal i uz pomoć susjeda obrađival svoj vinograd. Imel je pune vina, prodaval ga i dobival peneze. Jednu zimu se dogodile da je on obetežal, a prije smrti je pozval svoje sine i snehe i rekel im je ovak: „Dragi moji, ja nažalost moram hmrijeti, ali sve moje bogatstvo zakopane je v trsju i zdehnul je. Kad su to čuli sini i snehe oni svi zmotikami brže v trsje i kopali su i kopali te iskali blage. Kak su dobre kopali tak je i trsje dobre rodile. Žurile su se jedni pred drugima da ne bi našli blago i da bi njegove bile. Tak su to delali tri ljeta, i onda najstarejši sin veli: „Znate kaj?! Naš vam je otac bil jake mudri čovek. On ustvari nije zakopal blage koje sme mi iskali v trsju, nek je naše blage v tem trsju. Jer čem ga bolje delame, bolje rodi, mi imame pune vina i penez. Otec nam je ustvari dal zadatak da se mi pomučime i da dojdeme do onoga kaj je on imel, a to je bogatstve v trsju”.
